1. Naravno, pitanje mišljenja, a osobito praktične primene nekih ideja u vezi sa funkcionisanjem mišljenja – extra je komplikovano, iziskuje više zapisa-osvrta. Ali tek koliko da se uoči da ovde (u polaznom/prethodnom tekstu) nije stvar u ispraznom filozofiranju na kojem se zasniva ubedljiva većina svega što imamo pod etiketom nauka (u ovom slučaju tzv. nauka koje se bave mišljenjem, od psihologije, preko logike, pa teorije saznanja, gnoseologije i tandara-mandara).
2. Kao nastavak teme (više – niže mišljenje), evo nekih pitanja za razmišljanje (realizovano bilo kroz više ili niže, nebitno). Preko mišljenja i razmišljanja zalazimo i u tzv. sticanje znanja, u saznavanje, u upoznavanje sa tuđim idejama i saznanjima, a to je već blisko oblasti koja mi je kaobajagi (u KPZ-Iluziji je sve kaobajagi) profesija, tako da u vezi sa tim imam i neke čvršće iskustvene i iskustveno-spoznajne osnove.
3. Jedno je kada procesom mišljenja MI sami produkujemo neke ideje, nešto shvatamo, zaključujemo, itd, drugo je kada se upoznajemo sa tuđim idejama; u kojem smislu nam je korisno da se upoznajemo sa tuđim idejama – posebna je tema; na upoznavanju sa tuđim idejama najlakše mogu da se uoče problemi sa silama Distorzije/Disperzije, sa porinutošću u dno sistema neke teme, sa Inercijom asocijativnih slaloma, itd.
4. Dakle… čitate neku knjigu, neka bude od oko 500 strana, neka je iz slobodno izabrane oblasti, recimo duhovnost/metafizika.
5. Čitanje znači kretanje po dnu sistema, znači čitanje rečenica, znači kretanje uma/pažnje kroz perivoje detalja (pojedinačnog); krećući se od prve do poslednje rečenice – ostajete na dnu sistema (ideja) koji čini ta knjiga.
6. Pročitate jedno, drugo, deseto poglavlje, pročitate 50, 100, 200 strana; to je malo more (ili bar jezero) detalja i/ili pojedinačnih ideja.
7. Recimo da čitate na uobičajen, reklo bi se – spontan način, na način na koji 99% ljudi i čita knjige: ide se kroz rečenice, od prve do poslednje, kroz stranice, od prve do 500-e, bez nekakve posebne čitalačke/misaone strategije/taktike, čitate i upoznajete se sa idejama onako kako su date.
8. Čitajući, dakle, na taj način – KAKO ODMIČETE KROZ ČITANJE (REČENICE, STRANE): DA LI VAM SE SVE JASNIJE POMALJA KONSTRUKCIJA CELOG SISTEMA IDEJA TE KNJIGE? Tj. da li vam uobičajenim čitanjem iskrsavaju suštine, ili se induktivno izdvajaju suštine?
9. Ili će pre biti da vam um/svest preplavljuje celo to more ideja/detalja, a od pregleda celine ili sistema ste podaleko? Da, ako vas neko pita, vi ćete svakako da napravite jedan misaoni napor, da počnete da prepričavate knjigu od početka do kraja, ili ćete se skoro asocijativno prisećati raznih ideja, ali, ostaje pitanje: DA LI VI IMATE SPONTANI PREGLED CELINE KONSTRUKCIJE SISTEMA (CELE) KNJIGE? (Retoričko pitanje!)
10. A kako ili kada (u kojem slučaju) možete da imate takav pogled/pregled? Upravo TO je pitanje koje je začeto temom o višem i nižem mišljenju.
11. Jer čak i nije stvar u SAMO TOJ JEDNOJ KNJIZI! Šta ćemo ako vi nastavite da čitate, da pročitate još jednu, pa još jednu, itd. knjigu! Nakon nekoliko hiljada strana, koje znače baš more detalja i deja, da li u umu/svesti imate makar kakav pregled sistema ideja kroz koje ste čitajući prolazili, sa kojima ste se upoznavali?
1. Viši i niži nivo mišljenja ili više i niže mišljenje – uslovna podela, u smislu kategorizacije pojmova u logici (opšte – posebno – pojedinačno), ali i više od uslovnosti ili analogije, kao ispomoć u procesu mišljenja. Uopšte, kao tema/problem mnogima zainteresovanima za duhovnost/metafiziku deluje kao besmislica, kao teoretičarska gnjavaža koja izvorno treba da pripada zvaničnim naukama (filozofija, logika, itd); a, u stvari, sva ova promišljanja su u sklopu nastaojanja na odgonetanju zamki sila Distorzije/Disperzije, odnosno, u potrazi za smerovima nekakve nove logike i novog mišljenja.
2. Dakle, u okviru takvih postavki više mišljenje bi u kategorizaciji pojmova pripadalo nivou opšteg, npr. pojam stolice, i nivou posebnog, npr. pojmovi hoklice, stolice sa naslonom, fotelje, itd; odnosno, u piramidalnoj strukturi sistema ideja neke celine (teksta/govora, knjige, itd) ono bi pripadalo sferi duha/duhovnosti i/ili metafizike, kao “ptičja perspektiva” sagledavanja “stvari”.
3. Niži nivo mišljenja, dno piramidalnog sistema ideja, sastojao bi se od pojedinačnog (svaka konkretna, pojedinačna hoklica, stolica sa naslonom, itd), od detalja/detaljisanja.
4. Dok više mišljenje kao moćnije, ekspeditivnije, duhovnije, znači vladanje procesom mišljenja, dotle je niže – prizemnije, nekontrolisanije, izuzetno podložno silama Distorzije/Disperzije, znači veću potrošnju Energije u samom procesu, mogućnost gubljenja u produkciji pojedinačnih ideja, u lavirintima detalja.
5. Više mišljenje se svodi na ključne reči/pojmove preko kojih se iskazuju suštine, ili na preglednu šemu ključih reči/pojmova, niže se razrađuje kroz rečenice, kroz “erupciju” reči, rečenica i detalja, koji mogu da prerastu u džunglu ili lavirint.
6. Više mišljenje može da se odvija i kroz neverbalnu ili poluverbalnu kontemplativnost (u smislu promišljanja bez reči ili skoro bez reči), a tako da se fokusom na fiksirane ključne reči/pojmove ostvaruje njegova puna kontrola, niže se preko “erupcije” reči, rečenica i detalja zasniva na asocijativnosti, na logičkim operacijama, itd, uz “sklonost” ka skoro eksponencijalnom širenju/disperziji, lako podložno sili Inercije u zamahu nizanja reči/rečenica/ideja, podložno neobuzdanom rasplinjavanju i umnožavanju detalja.
7. Dok više mišljenje možemo da koristimo za sebe, jer mi znamo šta mislimo i ne moramo tok svojih misli da ubličujemo/razvijamo kroz rečenice, dotle je mišljenje za druge, u komunikaciji, nemoguće na ovakav način, te u takvim slučajevima mi moramo da u iskazivanju svojih ideja zađemo na dno sistema, u ograšje pojedinačnog, tj. detalja i detaljisanja.
8. Operativnu primenu oba nivoa mišljenja imamo: a) u promišljanju (neke teme/pitanja/problema), b) u formulisanju ciljeva i u misaonoj težnji ciljevima.
9. Više mišljenje je stabilnije, definisana paleta ključnih reči/pojmova (najbolje – u vidu kakve-takve šeme) može godinama da ostane neizmenjena (ako nam se baš desi da se njome godinama bavimo), a produkti nižeg mišljenja, rečenične razrade višeg nivoa (palete ili šeme) – izuzetno su nestalne i nestabilne, u kraćem vremenskom roku u svakom navratu sa bavljenjem njima možemo da imamo drugačiju postavku u govoru (usmenom objašnjenju) ili drugačiju varijantu zapisa/teksta.
1. Rekoh već – svi iskustveno znamo, po sebi ili po drugima (oko sebe), kako u praksi izgledaju centrifugalnost mišljenja i asocijativni slalomi (dejstvo sila Distorzije/Disperzije); evo ilustracije iz oblasti u kojoj bi trebalo da se mladi uče veštini mišljenja, a u kojoj su, upravo suprotno, oni podvrgnuti kretenizaciji, dakle, ilustracija iz Debilanstva (obrazovanja).
2. Postoji u njemu “natprirodna pojava” zvana kao-sednice kao-nastavničkog veća (u Debilanstvu je sve foliraža, dakle – sve je kao, kaobajagi, fejk); kao-sednice imaju svoje tzv. tačke dnevnog reda (one bi se mogle uzeti kao podteme za razgovor, dakle, kao nivo posebnog), kad bi se na njima primenjivale fokusiranost na suštine i centripetalnost mišljenja – nema kao-sednice koja bi trajala duže od jednog sata, prosek bi bio oko pola sata; međutim, uz centrifugalnost mišljenja i asocijativne slalome, uz porinutost fokusa u mulj detalja/detaljisanja – one traju po dva-tri sata; iole svestan treba da istrpi po dva-tri sata pametovanja i nagvaždanja.
3. Jedan od primera: jedna kao-tačka kao-dnevnog reda je bilo usvajanje kao-pravilnika o bezbednosti kao-učenika; u pametovanju-nagvaždanju prvi mudrijaš je imao kao asocijaciju – psi koji se pojavljuju u kao-školskom dvorištu, na to je kao-direktor od-govorio o merama koje kao-škola može-ne može da preduzima; i – kao iskorak iz podteme ili kao digresija, prihvatljivo; prihvatljivo – kad bi se tu stalo i – glasalo o kao-pravilniku.
4. Ali onda sledi asocijativni slalom: = Opština ništa ne preduzima, = pokušaji Opštine da nešto preduzme, tj. za i protiv u vezi sa tim, = dom za pse ne funkcioniše, = ko je nadležan za dom za pse, = itd, do tačke pametovanja/nagvaždanja u kojoj je govornik (na kao-sednici) video kod Doma zdravlja kako psi napadaju trudnu ženu, pa ju je neko odbranio…
5. Dakle, u mišljenju/razgovoru kojim je trebalo da se daju porimedbe i sugestije, te usvoji kao-pravilnik o zaštiti kao-učenika, dođe se nakon skoro sat vremena pametovanja i nagvaždanja, do trudne žene koju su napali psi.
6. Naravno, centrifugalnost mišljenja i asocijativni slalomi su se ovde manifestovali u nekom ogoljenom, da ne kažemo baš – ekstremnom, vidu; u kao-intelektualnijim i kao-naučnijim, itd. slučajevima to je manje primetno, ali svakako jeste i tu fundament sila Distorzije/Disperzije u mišljenju/raz-govoru (ako bude prilika da se konkretno i to pokaže na nekome od takvih tekstova).
1. Efikasno/efikasnije mišljenje je složena „stvar” koja zavisi od mnoštva faktora, aspekata, itd, ovde samo kroki-osvrt, načelno, na jedan njegov fundament.
2. Da ne čuje Zlo, tj. Gospodari Zemlje, po vokaciji Zlotvori-Paraziti iz Bliže ProtivRazvojne Transcendencije – poduže sam na tragu takvog mišljenja, dosta toga slutim, štošta operativno već i primenjujem, ali, naravno, u datim uslovima, još smo svi podaleko od sklapanja potpunije/celovitije slike.
3. Već je načelno naznačeno da je suština efikasnog/efikasnijeg mišljenja, ili jedna od suština – u suštinama, u okretanju suštinama i centripetalnom smeru u mišljenju, što je povezano sa izdizanjem na opštije nivoe mišljenja, pri čemu, našta sam već ukazivao, ovi nivoi i sfere duha/duhovnosti/metafizike ispadaju kao sinonimi.
4. Dakle, ovde može dobro da posluži kao priručna konceptualna konstrukcija kategorizacija pojmova iz logike: opšte – posebno – pojedinačno, kao i koncept sistema, koji je povezan sa njima.
5. Uzmimo da se neka ideja ili njena suština mogu iskazati jednom kratkom rečenicom (nivo opšteg); ako krenemo da razrađujemo i šire iskazujemo/prikazujemo tu temu/suštinu, onda, u sređenom izlaganju, definišemo najpre nivo posebnog, dakle, nekoliko podtema, teza, aspekata; pa tek onda zalazimo u detalje za svaku od tih posebnih (nivo pojedinačnog) podtema, teza, aspekata.
6. Na taj način formiramo i hijerarhijski, piramidalni sistem (mini-sistem), na čijem se vrhu nalazi osnovna, polazna ideja ili suština, a na dnu – niz detalja.
7. U procesu promišljanja centripetalnost mišljenja, odnosno efikasnije mišljenje znači da se primarno držimo nivoa opšteg i posebnog, jer sa te “visine” imamo perspektivu preglednosti, što reče Njegoš: “Ko na brdu ak’ i malo stoji – više vidi no onaj pod brdom”, ili eventualno da imamo fluktuaciju između vrha i dna sistema, samo kada je to potrebno.
8. Kada se u promišljanju krećemo primarno po dnu sistema, zagnjureni/porinuti u detalje/detaljisanja – mi neminovno moramo, jer nam nema druge, da koristimo mehanizam asocijativnosti , koji nam u raznim slučajevima jeste koristan, ali ne i u fokusiranom bavljenju izabranom temom/problemom.
9. Kako to izgleda u praksi – svi odlično iskustveno znamo: krenemo sa razmišljanjem ili razgovorom o nekoj temi, pa – kuda nas put navede; i što je pritom centripetalnost mišljenja slabija, to asocijativnost više buja, do pravih asocijativnih slaloma.
1. Ima g. K. Mišak video u kojem govori o Kontroli: “Voleo bih da svi koji ovo gledaju sami sebe pitaju: da li se i jedan scenarij odvijao kako sam ja mislio da će se odvijati. Idem na neki razgovor, sve sam pripremio, šta ću ja reći, šta će čovjek odgovoriti… kao u ratu, napraviš ratni plan… (…) Jer što god si ti kao scenarij zamislio ili riješio sve te točke… na prvom zavoju scenarij ne ide u tom smjeru i ti si izgubljen, jer si htio imati kontrolu. Drugim riječima: jedini način da imaš kontrolu je da odustaneš od kontrole i da budeš spreman da se stvari same odvijaju, a da ti na njih regiraš. (…) Jer kontrola je u stvari ideja u umu kako će stvari bit i kako se ti možeš osigurat da one takve budu. – Kontrola je svakako veliki/poseban problem (i biće kao tema), ali je ovo objašnjenje odlična osnova (tzv. šlagvort) (jer se u videu malo mešaju neki pojmovi) za razjašnjenje odnosa između kontrole, planiranja i nivoa u mišljenju (u logici – kategorizacija pojmova).
2. Čovek ne može ni najprizemnije da funkcioniše bez najprostijeg/najbanalnijeg pravljenja planova/planiranja, treba li to uopšte i objašnjavati/dokazivati (ako hoće da jede – mora da ima ideju ili plan/”plan” da nađe hranu, pripremi hranu, itd). Pravo je pitanje: gde je granica između planiranja/pravljenja planova i – Kontrole, jer se oni zaista mogu mešati, odnosno, na planiranje/pravljenje planova može zaista da se “protegne” Kontrola, tj. želja za Kontrolom, a to stvara probleme onome ko je ima (kao izrazitu).
3. Načelno-uopšteno rečeno: mišljenja ili planiranje, vezani za nivoe opšteg ili posebnog (a kasnije je tekst o tome) – nisu povezani sa Kontrolom (ne moraju da budu), a vezani za nivo pojedinačnog – jesu ili postoji rizik da jesu; naravno, u domenu u kojem Kontrola zavisi od ovih nivoa (jer ona zavisi i od drugih faktora).
4. U ilustraciji koju je improvizovao g. Mišak: naravno da je potrebno, i nije nikakva Kontrola u pitanju, da se napravi plan u vezi sa tim kada će mu ko gostovati u emisiji (nivo opšteg), kao i u vezi sa temama o kojima će razgovarati (nivo posebnog); nivou posebnog bi takođe pripadala i osnovna razgada tema, na podteme, teze, aspekte, itd.
5. Planiranje nivoa pojedinačnog, planiranje do detalja kako će teći razgovor (kao što je g. Mišak ilustrovao), već JESTE domen Kontrole, želje da ceo razgovor ispadne upravo onako kako autor (emisije) zamišlja i želi; to ne isključuje pripremu raznih detalja i informacija, koji mogu da zatrebaju ili da se iskoriste u okviru nekih tema ili teza.
6. Na nivou pojedinačnog ili detalja – treba se prepustiti kontekstu ili situaciji, onakvima kakvi budu ili kakvi se steknu, dese, treba računati na nepredvidljive faktore i na sopstveno reagovanje u datim kontekstima/situacijama; ovde se potreba za Kontrolom javlja, može da se javlja, i zbog nesigurnosti – Čovek se boji da li umeti da u nepredvidljivim varijablama reaguje/deluje onako kako želi ili kako je najbolje.
7. Fleksibilnost ili Pomirenost (i ovo je poseban i značajan duhovni/metafizički pojam, kao tema) su najpotrebniji za domen pojedinačnog (domen detalja), ali su svakako potrebni i za dva viša nivoa (posebni i opšti), jer životna dešavanja često “izmešaju” naše postavke u planovima.
1. Dakle… potrebna je izvesna ili prilična snaga duha (zavisno od inteziteta Patnje) da Čovek ne potone pod pritiskom Patnje.
2. Veća snaga duha je baš potrebna uz viši nivo duha ili višu, razvijenu svesnost (koja znači i potpuniju svesnost KPZ-Mrcvarilišta ili KPZ-Jeze), budući da je Čovek sa takvim svojstvima proporcionalno osetljiviji, do hipersenzibilnosti, što je odlično T. Mikušina uporedila negde u svojim podval-objavama: uticaj postojećeg sveta i masovne svesti (ona ne kaže baš – KPZ-Mrcvarilišta) na čoveka razvijenije svesti je kao kada pokušavate da osetljiv digitalni aparat popravite čekićem.
3. Čovek hipnotisan KPZ-Iluzijom takođe deluje kao neko ko ima veliku snagu duha pri suočavanju sa Patnjom. DELUJE KAO…!
4. Pri naletima/udarima Patnje on se stoički suočava sa njom samo u meri u kojoj to baš-baš ne može da izbegne, ali zbog svoje postavke tela-uma-duha, zbog jake konektovanosti na kolektivitet svesti Mase/Stada, može lako da napravi salto u svom fokusu i da Patnju potisne ili je izbaci iz svog „vidnog polja“ preusmeravanjem fokusa na vrednosti i ciljeve KPZ-Iluzije.
5. I pred naletima raznih potresa ili tragedija u porodici, i pred zdravstvenim problemima, i pred naletima drugih vidova Patnje: dosta brzo/lako se pomiri, u nekim slučajevima Patnje uz oslanjanje na “spasonosne” lekove, i – tera dalje, jer “viši” interesi to traže; a „viši interesi” mogu biti: održavanje bogatstva, profesija ili posao, bilo koji vid afirmacije, porodične/familijarne vrednosti, itd.
6. Primer-rečita situacija iz vremena kovida, kada se smatralo da je nešto viša temperatura opasna: čekajući u redu čujem vozača koji priča kako već dve nedelje ima konstatno temperaturu preko 38, loše se oseća, ali – radi bez prekida, a na pitanje – ali zašto, kako sme, odgovara: “Šta ću, kada nema ko da me menja!”
7. Uopšte, ova rezistentnost prema Patnji zbog snage koju daje hipnotisanost KPZ-Iluzijom najrasprostranjenija ili naukorenjenija je kod ljudi na selu (odrastao sam i mladost proveo tamo, tako da znam iz prve ruke), a najprimetnije je naizgled stoičko suočavanje sa smrću bližnjih: da, postoji normalna ljudska ožalošćenost, potresenost, ali vrlo brzo se tamo “pridignu” i “teraju dalje”, što je najuočljivije na tzv. daćama nakon sahrane, kada se vrlo često i vrlo brzo krene i sa šaljivim razgovorima, itd.; naizgled bliskost sa prirodom i prirodnim procesima daje takvu snagu, a, u stvari, daje je – hipnotisanost KPZ-Iluzijom…
1. Već sam ranije spominjao: voljom nekih Kosmičkih Kretena bačen sam u KPZ-Zatvorski paviljon zvani Debilanstvo (obrazovanje), tako da je sve što o njemu napišem – insajdersko svedočenje iz prve ruke.
2. Metafizički posmatrano – dva su ključna oslonca Zlotvora-Parazita za kretenizaciju mladih kroz sisteme Debilanstva (obrazovanja).
3. A) Nastojanje na atrofiranju mišljenja kod mladih, putem nametnutog koncepta PSEUDO-znanja, po kojem se PSEUDO-znanje primarno vezuje za memorisanje velikih količina informacija, čin odlično označen kao BUBANJE.
4. B) Nastojanje na sluđivanju, mentalnom obogaljivanju i raspamećivanju mladih pomoću lavirinata i milijardi informacija koje se, u sprezi sa prvim faktorom, USILJENO MEMORIŠU.
5. Dakle, koliko su sile Distorzije/Disperzije pogubne po um i duh – najbolje se vidi po LEGALIZOVANOJ kretenizaciji mladih u okviru sistema Debilanstva (obrazovanja); u SVIM planetarnim sistemima Debilanstva, razlike između zemalja su suštinski zanemarljive.
1. Centripetalnost mišljenja, kao pokušaj novog mišljenja u sklopu kretanja u susret pretpostavljenom Novom svetu/Novom dobu…
2. Moguće je, sudeći po ovozemaljskim indicijama (naznakama), da je ta centripetalnost mišljenja odraz kosmičko-planetarnog zaokreta, ako ne u SvePostojanju (tek TO ne možemo da znamo ni da slutimo!), a ono možda u našoj nekoj široj zoni Postojanja (samo naš Sunčev sistem ili mnogo šire).
3. Dešavanje koje je na razne načine već objašnjavano na mnogim mestima u duhovnoj/metafizičkoj literaturi (ovde je novi akcenat – njegovo povezivanje sa zaokretom u našem mišljenju), a u sledećem smislu: došlo se do nekakve krajnje Tačke u kojoj je Ispoljeno (Fizičko) Postojanje moglo da se ispolji i širi, sada (poslednjih godina ili decenija, ne znamo koji raspon je u pitanju) je Tačka „Pauze“, nakon koje „Klatno“ Ispoljavanja treba da počne da se kreće u suprotnom smeru.
4. Postoji vreme za razbacivanje kamenja i vreme za sakupljanje kamenja, rekao je (otprilike) Isus (realan ili ne, nebitno, duhovni podvaldžija svakako, a kao i kod svakoga od njih – podvale su protkane tu i tamo ponekom dobrom idejom/zapažanjem).
5. Pretpostavljeni/slućeni centripetalni zaokret u SvePostojanju (Faza skupljanja) – kao analogija (da ne kažemo – uzrok) za zaokret u/ka centripetalnosti mišljenja, koja bi značila otpor prema centrifugalnosti ka kojoj vuku sile Distorzije i Disperzije (u mišljenju), koje vuku ka širinama i detaljima/detaljisanjima, tj. centripetalnost koja bi značila jak misaoni fokus ka suštinama, suštinskim idejama.
6. Ako je centripetalni zaokret u SvePostojanju nebulozna metafizička pretpostavka – centripetalni zaokret u mišljenju se sasvim realno i praktično nameće kao spas u prebukiranosti uma i svesti savremenog Čoveka informacijama, znanjima, informacionim smećem, kao spasonosna mera za savremenu hiperprodukciju/hiperkonzumaciju informacija…
1. Strategija (ili taktika) eskiviranja ili neprepuštanja/nepodavanja silama Distorzije/Disperzije je – (misaoni) fokus na suštini /suštinama.
2. Misaoni impuls se razradi kroz nekoliko bitnih aspekata, teza, konstatacija, itd… bitnih za shvatanje teme ili suštine glavne ideje.
3. Onda se stane, u bavljenju temom, idejom, itd. stopira se, na neko vreme, produkcija teza, konstatacija, itd, proizašlih iz tog misaonog impulsa.
4. Što je rečeno – rečeno je, napravi se pauza i čeka se ili traži sledeći misaoni impuls; ako nešto od rečenog treba dodatno, šire objašnjavati – sačeka se novi misaoni impuls, za koji važi isti postupak kao i za ovaj, s tim što je dodatno objašnjenje nekog aspekta prethodne – težište sledeće teme.
5. Načelno-mehanički: to je svakako glavni način “nadmudrivanja” sila Distorzije/Disperzije u mišljenju.
1. Dve sile (ili “sile”, svejedno) koje nam oslabljuju mišljenje i oštećuju produkte mišljenja, odnosno potkopavaju moć uma. Kako deluju?
2. Krenemo od suštinske (inicijalne, dobre, itd) ideje, zamisli, konstatacije, uvida, itd, krenemo od nje (njih) kao od jezgra (nukleusa).
3. Krenemo, i idemo dalje i dalje sa razradom, sa širim promišljanjem/objašnjavanjem, sa zalaženjem u detalje, sa gomilanjem detalja ili sa gubljenjem u lavirintima detalja.
4. Takvim mišljenjem, smerom mišljenja, zapadamo u misaoni vrtlog, počne da deluje i sila Inercije, dešavanja u misaonom procesu bismo mogli da nazovemo i, u duhu savremenih izraza – spamovanjem suštine (suštinske ideje) ili suština.
5. Sile Distorzije i Disperzije rađaju paradoks: kroz nastojanje da se suštinska, polazna, centralna ideja prikaže, uobliči što detaljnije, potpunije, jasnije, plastičnije, „reljefnije“ – ona se postupno, tiho i neprimetno, deformiše, ili distorzira.
6. Isti proces se dešava i iz perspektive percepcije, ili iz ugla onoga ko napisano/izgovoreno čita/sluša.
Pomozimo sebi! 